Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

32.

проширено било (отуд и назив: земига доррја НаПапа), већ исто толико, ако не и више још, у томе, што је Котруљићева расправа први пут научно и свестрано изложила постање и суштину трговања и природу менице, као новца трговачкога, Тек је Котруљићу сасвим научно јасно било, да је трговина у самој ствари постала по природној потреби промета савлађивањем просторних (саобраћајним средствима) и времених (кредитом) препона у друштвеноме саобраћају, да почива на знању и поштењу, да је меница њено најважније новчано оруђе (језик трговачки!) п и да је тачно вођење трговачких књига залога п јемство овакога трговачког успеха и напретка. Каја, који се нарочито стручно бавио испитивањима о постанку науке о трговини и књиговодству“, не поричући потоњем Пачоли-ју неоспорну заслугу прве свестране обраде науке о књиговодетву, признаје ипак зато, да се Бенко Котруљић има сматрати као први писац научног излагања теорије и практике о књиговодству уопште, јер је он први истакао потребу, циљ и задаћу књиговодства и пзложио суштину п природу двојнога књиговодства (садржану у начину вођења главних књига трговачких), а нарочито кад се још има на уму, да, као што сам Котруљић вели, није никако могуће укратко и „без живе речи“ п примера у расправи једној ни изложити све, што би се имало рећи о начину вођења трговачких књига.

' Нарочито у својој расправи о првим обрадама Пачолијевог трактата о књиговодству „Џеђег енисте Абеге Веатђеипстеп дез Висћћа ипазТтасбабев уоп Гиса Расјоц“. Ргас. 1896.)

= Кћен. Стр. 22—8. поменутог пемачког падања. Котруљић, вели Каја, утврђује већ јасно три поглавите књиге трговачке: Главну хњигу са пндексом, журнал (месечник) и меморијал (дневпик), као п то, да се у журнал редом по времену има да уноси сав капитал п отуд све у главну књигу преноси по у исти мах излаже и најпотребније напомене о начину вођења