Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

Јука тзолоомлпип БЕОГРАД

|ика Сејоме 41 ВЕОСКНАО

душе, која је божанска и бесмртна. Разум, који нам је богодан, има да служи сазнању нашему, и „разум нас и упућује, да упознамо земаљске ствари, а, да нам небеске и вечне ипак зато не би остале непо-

знате, наше је, да одредимо, шта нам све сазнати ваља, како не би ишли трагом животињским, већ ставом вечности« (све у поменутој посвети! Многе гране знања људскога, вели Котруљић, већ су прилично обделане, али трговипа ни до данас баш никако. Она се још непрестанце сматра само као једно. просто оруђе зараде (производ животнога нагона самоодржања — зараде и уживања), а најмање се на њу гледа као на предмет достојан научнога испитивања пи сазнања људскога. И ако је још Аристотело истицао трговину изнад заната као једно свакој културној земљи преко потребно друштвено занимање (пошто се, вели, занатски радови, ма колико они потребни били, у староме свету још увек сматраху као слободним грађанима неприличниј), којим се богатство задобија и вештине развијају, ипак је трговина остављена била чисто приватној иницијативи бев икакве научне обраде и практичне спреме трговаца. О тога је трговина врло често западала у руке неспремних намерника, док је она међу тим у самој ствари производ знања људскога, које, као и свако друго знање, има своја извесна одређена „општа и нарочита правила“, са којима нам се нарочито уповнати ваља. Практичан живот већ то сам врло добро и зна и осећа и с тога се, вели, у трговачкоме свету врло често и каже, како је теже спремити и израдити доброга трговца, но ли и самога адвоката или судију. Увиђајући, вели, већ поодавно, како је преко потребно, да се и трговина почне већ једном научно обрађивати и практиковати, он је се с тога врло радо