Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

зато, вели Котруљић, трговина је на жалост још увек остављена чисто приватној иницијативи без икакве научне обраде пи без нарочите спреме и школовања трговачкога. Међу тим Котруљић је скроз убеђен (при крају главе [.), да трговина има својих општих научних правила и закона, са којима се спреман трговац мора упознати и то је, вели, оно, што га је и одредило, да о трговини као о науци пише. Прелазећи на питање о дефиницији трговине |у гл. П, Котруљић нам даје ову већ сасвим тачну одредбу трговине као онога знања и вештине људске, којима се размена и промет производа у друштву посредују и врше са надом и очекивањем добити (соп зрегапта 1 опадаспо, Лист 8.) Тргујући сваки појединад има пред очима само своју личну добит, али он тиме у исти мах чини и целини друштвеној велике услуге пи користи, јер ширењем размене и промета он у самој ствари изазива и шири производњу. Послови се међу људима деле већ по природним разликама личним п помесним пи сваки човек као привредник гледа да сувишком својих пропзвода набави себи све што му животу потребује а међу тим у властитој привреди недостаје. Једни, лепо вели Котруљић (при крају главе П.), продају по невољи а други опет купују по потреби п то су природне основе трговања. Посредујући ту природну потребу размене друштвене, трговина користи целокупној привреди изравнавајући разноликост људске производње новчаним посредовањем (Лист 9.. Својом огромном друштвеном корисношћу трговачки сталеж већ у старо доба врло брзо долази до великог друштвеног и политичког угледа, ма да се ни владаоци ни свештенство ни виша властела не ванимаху трговањем. Тек у градским трговачким републикама постала је и