Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

и ~

трговачка аристократија. Ширећи промет производа трговина шири културу, чини нова открића и знатно подстиче радљивост људску. У даљем излагању Котруљић |у гл. ЈП. о особинама трговачким) сасвим јасно истиче модерну мисао, како људи, већ по различним природним особинама и склоностима својим, нагињу разним пословима и занимањима у животу и како је према томе то једна знатна погодба, и залога за успех свакога посла: подесити привредну и пословну спрему свакога човека према природним подобностима и склоностима његовим (према послу коме нагиње или за који нарочиту вољу и способност има — И доббато роџјете а диви! евзетПо, а сће зопо тпебтаћ. Лист 11. стр. 1.). Природа допуњује на једнима оно, што на другима одузима и на тај начин изравнава разлике, а на људској увиђавностп је, да се људи овим природним равликама — равним склоностима — прилагоде (воља човекова уопште може само донекле да савлада природу). Кад се овоме дода још и наслеђивање и то не само телесних већ и духовних особина и одлика људских, онда је, вели Котруљић, потпуно јасно, колика. моћ напретка и успеха "лежи у оној вештини васпитања, којом се човенк већ од детињства својега гаји и развија према природним склоностима својим |Лист 11—19.. Ма тај начин дају се, не само у породицама већи у читавим редовима и слојевима друштвеним па и у читавим народима, нарочито однеговати и развити извесне способности (тако н. пр. у старих Грка философске и вештачке, у Римљана говорничке, војничке и државничке; а у Мљечића и Дубровчана трговачке: он и сам за се вели да је трговачки дух наследио и у њему однегован био већ од деда и оца својега). Срећа је, вели Котруљић, увек на страни оних, који живе и раде