Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

ср по извесном смишљеном плану и рачуну (код људи без рачуна, кад им што срећом случајно и допадне, обично се у њих не задржава). Према томе биће увек најбољи трговац онај, који се: 1) већ по природној склоности трговини одаје: 9) кога васпитање већ од "детињства у трговачком дужу одгаји: и 3) коме се поврх свега овога да још и потребна научна спрема. Трговачки посао није ни тако прост ни тако лак, као што се то многима на први поглед чини; за њ се ваља нарочито спремити, а није га лако свакоме ни издржати (нарочито на мучним морским путовањима). Прави, спреман, савршен трговац мора бити трговац и душом п телом. И ако, вели он даљеу глави ТУ. (говорећи о помесним погодбама трговања), околина не гради у свему човека (као што то Сенека учашеј, ппак се за трговину пре свега хоће погодно место и околина. Занимљиво је у томе погледу његово испитивање п излагање спољних погодаба за успешан развитак трговине (лист !4—16.), у које он нарочито броји: |) да је место, у коме се трговина води, здраво и повољно положено; 2) да је као такво живо, радним елементом насељено п саобраћају лако приступачно (да га живо посећују страни трговци п мајстори); 3) да је што боље заштићено од немира и ратних поплава (од страних најезда и унутарњих потреса) — да има дакле што више мира; 4) да има довољно јавне безбедности, и то не само правне ваштите државне (која сама собом није довољна), већ да су самим пнаравима п обичајима друштвеним поштовање туђих права и слобода зајемчени; и најзад 5) Котруљић увиђа чак и то, да трговина увек боље успева онде, где има природних услова и подстака за рад, али где се ипак зато само истрајним радом до богатства доћи може (где природа дакле ништа