Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

49

не поклања, већ где се само радом зарадити даје). Сувише природно богата и изобилна места успављују радну енергију човекову, а где ове није, ту нема ни трајнога напретка (за пример наводи Калабрију и Сицилију). И у томе погледу Котруљић је нарочито имао пред очима свој малени Дубровник, који, сиротан у својој околини али згодан положајем, постиже велико богатство и сјајне културне успехе једино радном енергијом својом, како у поморству тако и у занатима сваке руке (и властела и грађани све је то трговало и радионице подизало, пошто им слаб доходак од земље, коју кмети обрађиваху, не бејаше ва живот довољан). Прави трговачки град мора дакле бити богат својим властитим радом а не само трговачким посредовањем, јер се, као што вели Котруљић (при крају главе Ш. лист 14—16.), само у великим водама дају и крупне рибе ловити (о томе в. доцније и на листу 34. стр. 8.).

Од нарочите су научне вредности следеће главе: У. МГ. и УП. у којима је реч о трампи |(трампљавању, де! сепдете а ђатано), о размени путем новца за готово (де! тепаете а, сотћати) и најзад о трговању на почењ |на кредит, де! ђепдете а. геттапе). Први и најстарији облик трговинскога промета је размена робе за робу — тођђа рет тобђа — без икаква новчана посредовања. Ту се размењују предмети, који су сувишни или без којих се може бити, за предмете, који су потребни, или боље речено пречи (н. пр. вели Флорентинска чоха за сицилијско жито). Овај првобитни начин равмене трампљавањем разне робе мучаш је и незгодан већ по томе, што је врло тешко подешавати и састављати разна друштвена требовања, а још теже одмеравати им односне вредности. () тога се при трампи врло често дешавају преваре и подвале и

ПРВО НАУЧНО ДЕЛО 0 ТРГОВИНИ 4.