Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

90)

отуд, вели он, п, пословица: СЋа батана 2 Батанато (Лист 17. стр. 1" С тога је у самој ствари већ сама невоља промета довела људе на мисао п управ нагнала их самом силом прилика да извесан предмет од опште признате вредности уведу у промет као новац, којим ће међусобне односе вредности пропзвода одмеравати п то у шрва времена увек само дајући робу за робу а доплаћујући само разлике у вредности новцем |(понајчешће с трговачке, увозничке стране, која обично савршенију прерађену робу са стране доноси, да њоме домаће сировине откупљује). Овај други, (како га Котруљић зове), наравно већ много савршенији облик промета, који се врши новчаним доплаћивањем пли докусуривањем у размени, трампи производа, још није ослобођавао продаје од куповина, већ их је само олакшавао.“ Највећи даљи успех у размени пропзвода постигнут је био тиме, што су се у току времена поступно одвајале продаје од куповина, тако да је продаја вршена за готов новац, независно од куповине, која јој је — сама за се независно новцем вршена — следовала (гл. МТ: де! уепдеге а сопфапш . У сваком случају дакле морало се ипак прво продати оно, што се за продају има (па ма и при неповољнијој цени), како би се за добивени новац могло после купити п набавити оно, што се потребује. И тек иза овога дошао је најсавршенији облик промета (или друштвене размене производа), који је почеком — дале кредитовањем — продају потпуно од куповине ослободио, тако да се сад могло куповати (ако је цена повољна) и пре, дакле неза-

1 Отуд воде порекло пи наше речи: баратати, баратање (од пталијашеких: батабате: трампити, разменити, обманути, преварити, и фатапо: равмена, трампта, тревара, обмана.)

2 „П зесопао аљбо сопабе пеПа сопиваоле да соза % соза, соп апеппепео 4е! Фепајо а ппа дее ратне (Лист 16. СОтр. 1.).