Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

висно од продаје. Продаја п »жуповина су у самој ствари дакле корелативни чинови, који се међусобно условљују и допуњују и увођењем новчанога и кредитног промета развијају најзад до међународне светске трговине. Котруљићу је највад већ и то сасвим јасно било, да је трговина на кредит — продаја и куповина на почек

само једна природна и неизбежна. последица. првобитне оскудице и разлике у новчаном оруђу, као и природних просторних им времених разлика. Нова Маклиодова економска теорија о природној неопходности кредита већ по самим временим и просторним диференцијама у размени друштвеној (поред недовољности новчаног оруђа и разних спстема ковања) потпуно је јасно исказана у овим класичним, кратким и језгровитим речима Котруљићевим да: „рет тапсатето аеЏа реситла, рог рет „лретха (а гету ећ ратлећа 45 (шосћа, ји. ттгодона аа ртатаро (а тесегза (Се! репдете а феттапе“, (Лист [8. Стр. 9.) И ако сваки свој еспаш најрадије за готов новац даје (где и кадгод се то само може), ипак је почек (кредит) у интересу саме трговине неизбежан, и то не само због просторних одстојања међу људима, због којих се онда иу времену наплате чекати мора (нарочито при пошиљкама — док роба купцу а новац продавцу стигне), већ још и због тога, што би без кредитовања а због оскудице новца —- нарочито код сиротнијих људи и народа — врло често роба, непродата остајала. (Бев почека, вели он, не би се данас могло никако ни трговати са Турдима, Татарима, Маврима и Берберима, а нарочито

! „Два су начина (то) продаје вели Котруљић: И ргво е А, Ферал сотљави — ШП зесопдо а фегпипе“. (Лист 18. Стр. 1.).

Прави трговачки и кредитни промет омогуј

љон је тек пропаласком новца и ширењем повчашога промета. „Ја соли 'иво ес ћпотат |Чпуепболе Чеђа ресша“, Лист 18. "Стр. 2.).