Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

53

иначе је боље избегавати свако кредитовање. (Лист 22—28.). Говорећи у даљем излагању о наплатама дугова |у главама: УПГ и ТХ.), Котруљић нарочито наглашава, како за трговца изгубити време значи то„ико пето, колико изгубити новац. Дуг је зао други с тога се не сме одуговлачити нп са плаћањима ни са наплатама, већ се прва морају на време вршити, а друга на време захтевати. (Лист 21. Стр. 1.). С тога трговац мора да води уредне књиге п тачне рачуне, свакога месеца прегледати их и изводе из њих градитп. Свако одлагање плаћања и наплата прети да се заврши неплаћањем и ненаплаћивањем и с тога је тачност душа трговине. Добар трговац мора бити тачан платиша већ с тога, што је то прва погодба уживању кредита. (неплатише се, вели, ваља клонити као куге и још: тачан платиша је господар туђе кесе!)

Прелазећи даље |у глави Х: „Модо шиуегзаје е! огате де бтабсћт“) на испитивање правила, по којима ваља трговати, Котруљић полави са начела да све, што се ту свету збива, неминовно следује извесноме поретку и да су према томе и појаве трговања, као природне појаве равмене друштвене које привредном одржању и развијању рода људскога служе, подложне извесним нормама и правилима, које ваља научно испитати и утврдити, а то и јесте, вели Котруљић, права задаћа овога списа његовога. И штогод је трговина напреднија и јача, све је то већа и потреба, да да се она по извесним утврђеним нормама води. (Велики брод задаје, вели Котруљић, вавда и веће бриге). | Ако у другим пословима четир ока боље и више виде него два, у трговини је напротив трговац, сам на себе упућен, а врло ретко на туђе савете, Трговац, као и војсковођа, мора пре свега сам у себе поуздања имати,