Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

људе, ствари п прилике сам лично добро познаватт п разликовати, п, што је главно, умети предвибати (Лист 26—27.). Не треба никад све зтављати на једну карту (ни на суву, ни на води) већ умети своје капитале распоредити п у разна подузећа улагати, али се не треба опет ни много распињати те на све стране и у сваковрсне послове улазити. Ваља умети одабрати послове, јер ко опет све хоће, тај врло лако може и да пропадне. |У прилог томе наводи пословицу: капља камен дуби). Ваља умети зарадити, али вазда и другима прилике за зараду пружати и остављати. |Дакле: Геђет ита. (еђет, [авзет, по речима Фихте-а старијега). Ко није научио служити, тај не уме ни заповедати. С тога у напредним трговачким градовима увиђавни родитељи (и то не само из грађанских, већ врло често и п из самих властеоских породица) дају своју децу на рад у велике трговачке и индустријске радње. И у томе погледу Котруљић с похвалом на углед истиче Флорентинце, Ђеновљане и Барцелонце, који се, ако им трговина од руке не пде, радије онда одају индустријским подузећима. |Флорентинац, вели, кад осиромаши, иде на занат а не у прошњу).

У спреми п вештини трговачкој нарочито се, вели Котруљић, истичу и „одликују наши дубровчани“ (уа фиевго добетпо зопо тоЏо а п позит Ваидлећ“. Лист 97. Стр. 2.), које би, вели он даље, још много више хвалио и уздизао, да се не боји приговора, да то чини из пристрасне љубави према милој својој отаџбини (Лист 97—98). Наводи, како је у младости својој познавао више дубровачких племића, који децу своју зарад науке даваху као помоћнике у службу код добрих мајстора, да се науче занатима. Дубровчани су, вели, на гласу трговци, на западу као и на истоку |у Леванти), а нарочито им се са