Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

сл сл

свих страна признаје, да се одлично разумеју у трговању са металима |довозећи их са Балканај, и то у првоме реду са сребром, па онда и златом, оловом, бакром, и најзад: воском. кожама, свитом итд. Уз одличну спрему, вештину и трговачку честитост, уносили су дубровчани у послове (на мору одличним бродовљем а на суву чувеним караванима) још и много смелости и полета што је нарочито потребно доброме трговцу, који у исти мах мора бнти и смотрен и смеон, (примењује на трговце реч Вергилијеву: Апдасевз Тотфапа јимаћ, бпмаоваие гереШшћ. Лист 31.. Једино вели, не ваља, што, кад се дубровчани обогате, хоће много новца да улажу у подизање летњиковаца изван града, рушећи стење и подижући градине и винограде (имају, вели, таквих палата летњиковаца, да их странци са дивљењем посматрају). Ово сувишно ширење имања, намењених уживању, изван града јако слаби, вели, одбранбену моћ самога града (привлачи Турке и хајдуке, од којих их је тешко и скупо брапити се).

Дидактичем тон провејава уопште мање више крова цео спис Котруљићев: после свакога теоријског испитивања долаве практичне поуке, тако да, и ако је прва књига више посвећена теорији а потоње опет више практичним саветима, ипак ових има подоста већ тамо амо расутих и у првој књизи. Тако је глава Х. (нарочито при крају) зачињена извесним практичним саветима о томе, како трговцу ваља држати реч (чиме се нарочито, вели, одликоваху дубровачки трговци, код којих је чувена била вера » ДУбровачка«“) и стећи свуда кредита, али како тај кредит не треба опет ни злоупотребљавати. Ваља у трговини бити одважан и одлучан, али никад авантуриста и коцкар. (Лист 30—81.).