Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

61

случају не може и не сме више ослањати на своје памћење, већ му ваља све бележити и о свему водити тачна рачуна: „шта се уради, шта се од кога потражује, колико се коме дугује, које су цене еспапима, који су и колики су добици и губици као и ви остали послови, које је трговац предузео“. (Лист 6, стр. 1—2, и 37. стр. 1.). Никаква моћ памћења, нити икаква духовитост могу трговцу помоћи да буде увек свесан о стању и току послова својих, ако нема уредно вођених књига. Одмах иза ових општих на-

ор о

помена следују она класична места, која неоспорно сведоче о његовом темељном познавању дуплога књиговодства, а која и ми овде у дословном преводу доносимо: „Трговац има да води три књиге, и то: Главну књигу, |Оиадетпо), урнал (Спотпа!е) пи Меморијал (Метотлале), (овоме одговарају у старом француском преводу називи: „је Саџет, !е Јоитта! ве! [е Метотла!“). Главна књига мора имати свој азбучнић 'Афјађећо), тако да се сваки у главној књизи отворени рачун (свачији конто, ратИића зетћа) одмах наћи може; њу ваља обележити писменом А и на првој страни њеној позвати се на име божје, назначивши коме припада и колико листова броји и онда тако исто и журнал и азбучник и меморијал (Сбпотталје, А!јађеНо ећ Метоттаће) ваља обележити истим писменом А. У журнал ћеш заводити редом, предмет по предмет, цео капитал пи пренећеш га отуда у главну књигу. Са овим капиталом можеш онда по твоме нахођењу (или вољи) посао отпочети и трговину водити. Кад главна вњига испуњена буде, закључићеш у њој све отворене рачуне, направивши на последњем листу иза последњега конта, извод свију салда дуговања (ае! Феђтто) као им потраживања (или кредитовања, соте атсће де! стедћо). Затим ћеш пренети у нову главну књигу