Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

60

Горњој Италији већ у 13. веку као и да га је први научно теоријски изложио и разрадио већ. концем 15. века Италијанац Лука Пачоли (Гиса Раслоћ у већ наведеноме делу: узитта ат утенпса“, у Млецима, 1494.) а поглавито усавршио и свестрано обрадио тек у 17. веку Француз лак Савари (Јасаиез Засату у вњизи под натписом сличним Котруљићевоме: „Ге "ратјал! педослапћ“ 1675.. Али пошто “је данас већ опште признато, да спис Котруљићев, 36 година раније од Пачолијева за штампу спремљен, садржи, истина укратко, али већ сасвим тачно изложену систему дуплога књиговодства, то онда мора јасно бити и то, да је у самој ствари првога научног писца о дупломе књиговодству науци о трговини у лицу Котруљића дао наш малени Дубровник. То данас признају пи сами италијански писци (о чему је већ напред нарочито било речи), и најзад то неоспорно утврђује Кајл, као један од најпризнатијих сувремених стручњака. Да јепу Дубровнику тада већ била раззвијена употреба дуплога књиговодства, о томе нам најбоље сведочи сам спис Котруљићев.

„Перо је, овим речима почиње Котруљић ту своју знамениту главу ХШ. о трговачком књиговодству (ПеШ ' отдаате 45 фепете [е зет ите тетсапштептлеј', једно толико племенито и одлично оруђе“, да је оно преко потребно не само трговцу (а већ, по себп се разуме, и свакоме научнику, писцу писама, бележнику догађаја и уопште свакоме човеку од књиге), већ и сваком образованом привреднику, |предузимачу, индустријалцу и занатлији). Трговац, коме перо тешко од руке иде, и није прави трговац. Трговац се ни у ком

1 Глава ХИ. толико је важна, да је Кајл у својој (већ раније наведеној) расправи о Котруљићу, верну оригиналу, у целини прештампава, Јећет, Отр. 37—95.