Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

с> ср

само тренутна успеха; али све што је на њима за– сновано мора најзад да пропадне (као по некој Фа– талности: отето — проклето!. И с тога се у даљој глави ХУШ. (ПеПе сове ргоћф Ње Фогалпепје а! тегсапфе) Котруљић нарочито бави излагањем свега онога, што је као неприлично честитоме трговцу забрањено. (Ту су поређани многи практични савети о томе шта, све честитом трговцу у животу избегавати ваља: коцку, пијанке, сувишне гозбе, рђаво друштво, раскош, лажне мере, кријумчарење итд..'

Своју књигу ![. Котруљић завршује (у гл. ХГТА.: „ П зајдо =: де фоге огт1 зе фе апп!“) саветом, да на крају сваке шесте пли почетком седме године трговцу ваља застати мало у пословима својим, учинити један одморак ради темељнога прегледа о целокупном стању послова и имања својих, а по божјем примеру, по коме после сваких шест дана рада седми ваља посветити Господу Богу својему. У овој седмој трговачкој години одмора. ваља трговцу натенане свести све своје рачуне п отуд извести салдо целокупнога имовног стања својега. (Лист 44. стр. !—2. и Л. 45. стр. 1... Овај савет Котруљићев, (који, узгред буди речено, ни Котруљићеви савременици вршили нису), потекао је извесно, колико из разлога његове дубоке религиозности (као што то Кајл налази), толико и из разлога природне, тако рећи органске потребе одмора, који трговац у своме напорном занимању (нарочито поморски трговац на једрилицама онога времена) повремено треба да има, као пи тежње, да се сваке седме године изврши исцрпан и свестран преглед целокупне тековине и имања трговачкога, како би

1 Тртовац, вели, не сме бити ни ноћник, ни убојица, ни алхемичар.

2 Кћеџ, стр. 25.