Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

69

(бе са више познавања и енергије улавило у нове периоде шестогодишњега неуморног рада.

Друга књига Котруљићева у главноме је посвећена посматрању религпиознога живота трговачког и у њој се на првоме месту говори о дужностима, према, цркви и служби црквеној (миси у гл. [.), о молитвама и придици (гл. П.), о милостињи (гл. Ш.) да се најзад у последњој четвртој глави постави питање о томе: које су радње и зараде са религиозне, моралне п аруштвене тачке гледишта дозвољене, а које нису. И у тим испитивањима Котруљићевим сусрећемо врло занимљива и за оно време веома оригинална опажања о пореклу и оправданости интереса, који се на позајмице наплаћује. Већ у самоме почетку ове књиге Котруљић наводи пример инстинктивне целисходне уређености заједничкога друштвеног живота и рада у пчела као претечу и природни углед друштвене уређености међу људима, код којих богодани разум шири и допуњује примитивну нагонски израђену уређеност оруштвенога живота. СОвеколико животиње има, нагон самоодржаљња, који је у породици и друштву нашао израза својега, али док се код животиње тај нагон само нагонски и израдио и као такав на једном ступњу остао, дотле је код човека тај нагон израђен. проширен и усавршен разумом. (Лист 46. страна 1.. „Дивљачан човек живи без религије као и свако друго животиње, тако да је у самој ствари појава религије #00 човека прво сведочанство људске самосвести и културе. Човек разумом својим осећа и сазнаје Бога и у тим границама разумнога сазнавања религија треба и "да остане ; њен је задатак да, развија моралне особине У човека, а не да га води у заолепљеност, борбу и верску нетрпљивост. Дубоко религиозно осећање, спојено са узвишеном верском трпљивошћу, то је она,