Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

70

значајна дубровачка особина, која и кроз цело ово Котруљићево дело провејава. Говорећи о милостињи као о једној религиозној и друштвеној дужности, он полази са модернога гледишта, да право на помоћ друштвену имају у ствари само за рад неспособни (лист 59. стр. 1.), а они, којима је Бог дао да милостиње чинити могу, врше опет ту дарежљивост не само по осећању религиозне и моралне друштвене дужности своје, већ још и по томе, што у имању и заради човековој има знатне заслуге и само друштво, у коме човек живи и зарађује. |Друштво је, као што то данас признаје један Карнеџи, први и главни ортак богаташев). Нарочито је од научнога интереса последња четврта глава у којој се (под натписом: „»ре саз сопасјепља Тес еБћ Шесше претреса питање: шта је то оправдан интерес |(шфегезве), а шта опет неоправдано зеленаштво (авигајг Скров религиозан, као што је, Котруљић, полази наравно са гледишта старих хришћанеких писаца, који (по примеру Томе из Аквинг) нарочито учаху, да је нехришћански п неправедно свако наплаћивање накнада за учињене позајмице. Наравно да је ово схватање потицало отуда, што се првобитно имало пред очима само дадавање позајмица

у невољи (као помоћ сиротињи). Па с тога се онда

вање консумтивнога кредита, т.ј

и сматрало да је наплаћивање некакве, п то махом још врло скупе, накнаде у самој ствари злоупотреба. невоље људске. ПНеморално је користити се невољом свога ближњега, те на тај начин новац умножавати. Већ су писци старога света (тако нпр. и сам Аристотело) тако гледали на појаву интереса, учећи да новац није у стању да новац порађа (питатац5 пштши рагеге поп рогев |. Сасвим су пак друге при

роде они случајеви позајмице, који су се у јаче ра-