Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

1!

звијеној новијој производњи појавили, а у којима се новац |или друго које продуктивно имање, као земља, стока, алати итд. у циљу производње другима на послугу даје. То је тако звани продуктиван кредит, који и оскуднијима могућности даје, да свој привредни опстанак заснују. Ту интерес не долази од

новца који се у невољи (махом ради изране) даје, већ од уступљене продуктивне примене капитала, те је онда и интерес кло накнада за уступљену продуктивну моћ капитала једна потпуно оправдана привредно-друштвена појава и установа (као што то у новије доба Калвин, а нарочито Локе, Тирго п Бентам доказивахуј. За нас је овде међу тим од нарочите важности та појава, да је Котруљићу већу половини [5. столећа сасвим јасно било ово значајно равликовање зеленаштва пли лихварења, као са моралнога и релитиозног гледишта педозвољенога злоупотребљавања исвоље ближњега својега, од појаве интереса, као једне потпуно оправдане накнаде за уступање својих продуктивних тековина другоме. Док је зеленаштво штетно и одвратно, дотле је кредитовање и корисно и морално.

Лихвом се, вели Котруљић, зове свака добит од повца, другоме на послугу датога, било простом позајмицом, било по уговору или намерно.' Свако просто лихвареље без некога друштвеног привредцог циља (чисто шпекулативно давање новца под што већи интерес) у ствари је економски штетно и морално неоправдано зеленаштво. Али Котруљић ставља, одмах затим питање: да ли се међу тим лихва може са разлогом бранити, кад се она јавља као накнада

за уступање новца као продуктивнога фактора, дакле

· „Пвита 81 сћата спадастпо Еибо деПа ресшиа рег 17 партезбо Габо, рег рабо, 0 рег теспНопе“. Лист 53. стр. 1.