Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

У као интерес за уступање продуктивнога капитала. У томе случају зајмодавац се лишава једнога. свог продуктивног извора, којим се дужник користи п зато и плаћа извесну цену или накнаду. Кад дакле дужник ужива оне користи, које би пначе сам поверилац имати могао, онда (већ по Ваттопа-у, вели он) таква лихва — интерес — није пи не може се више сматрати као зеленаштво, већ је то само прпродна накнада продуктивнога привредног уступања. У трговини већ сама продаја на почек (кредитовање у размени) повлачи неминовно за собом и појаву извесне накнаде за учињену услугу и ризиковање“ У трговачком кредитовању (давању на почек) интереси су врло често садржани у повишеним ценама робе, која се на кредит даје, и ту је сад врло тешко одредити границе између оправдане наплате интереса и недозвољенога лихварења или зеленаштва. Куповати н. пр. жито, кад је оно јевтино, а продавати га кад је на цени, то је једна потпуно оправдана трговачка радња, која цене корисно изравнава. Сасвим је пак друго нешто давати људима у невољи позајмице на зелен са високим интересима, који невољнике упропашћују. Све зависи дакле од тога, како сеп у коме циљу позајмице чине као п у којим се границама интереси наплаћују.

| „Опезво поп е уешеке Гизо ФеПа рестшша, ша е убаке | Фаппо.“ Лист 54. стр. 2, На питање дакле: узе Ја азшка 31 рпо Фипалдате соте пегезве“, Котруљић одговара да као шродуктивна послуга: „поп е сиаЧаспо та уабопе 41 даппос, п даље: „регсће поп зопо изите, та з0по “т-

фетеућ“, дакле у самој ствари: „Шо геотрепхатето ае! дапто“. Лист 54. страна 2; ,

2 У староме свету ишје пц било овога давања па почек (развијенога кредитовања), већ само лихварења, па је с тота п питерес онако оштро осуђиван. („ЈЕ фиезбо е дапапео, Пор апнећа ацбол п' ћапо Еоссабо; ере сепега аза шта аровеа, об 6 Гогве сће та дате! бешр! поп ега а балба песезза 6 сопзце и те ФТуспиго дпезбо пзо еб созбше Фе! успдеке а бетро,“ Лист 56, стр, 1).