Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

13

На постављено питање: да ли се у трговини уопште смеју предмети трговања скупље продавати, но што они у истинијвреде, Котруљић сасвим умесно и увиђавно одговара, да је свака оправдана зарада увек дозвољена, али да је свака намерна отмица пли превара и неоправдана и недозвољена. |Никад и ни у чему, вели он, не сме дара превршити меру). У даљој вези са овим питањем Котруљић нарочито и сам расправља питање о правој цени |П глазећо ргећо, јаз т ргеншт), које је цео средњи век толико занимало било. Крај друге књиге (гл. ТУ.) посвећен је вредности п ценама (лист 26—99.) Монтанари (већ у напред поменутој расправи о Котруљићу) налази да је гледиште Котруљићево у овом важном питању један „знатан прилог за историју теорије вредности,“ Котруљић је, вели он, већ јасно увиђао, да је природна вредност производа жоштање њихово, док цена тихова на тржиштима зависи од количине понуде производа као и количине новца (на расположењу) за куповину, дакле од понуде и тражљње. Тражња и понуда зависе међу тим од многих Фактора: од домаће производње и приступачности производа са стране (дакле оскудице или изобиља производа), куповине ет дтов, мање или веће могућности брже претродаје, ризика и губитка на роби, као и од општих тржишних прилика (уређености стоваришта, цене надница итд.. Али све то не даје нам још траву триродну цену производа (ргебо гтиз[о). Котруљићу је, вели Монтанари, већ јасно било, да праву или природну цену дају у самој ствари: утрошак рада (трјего 4! Јаого) и капитала (еф! сарбајеј, или управ трошкови |Бреве) и ризици, дакле: трошкови троизводње |Созћо (1! ргоалопеј. У последњој фази својој цена се одређује понудом и тражсњом (де оНега ве аеПа Фотапда) у