Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

дпте, како на дворовима, тако и у првим властеоским кућама. (Лист 65—66).. Очигледан пример томе беху ондашње напредне трговачке републике у Италији, чије богате трговачке породице беху средишта обра-вованости п политичке моћи, а по чијем је угледу п Дубровник постао п уређен био. Наводећи народну реч да је жалосна кућа, у којој се трговина не води (ттаба Ја сазва, сће поп [есе тегсапћа! Лист 65.), он је несумњиво при томе пмао на уму особене дубровачке прилике, у којима се људи, оскудни земљом, одаваху трговини. У глави другој (РеЏа ргидепнНа де! шегсате. Лист 67—68.) мудрост п предвиђање |ргцепа е; рголдепша) истављају се као она два врховна начела, по којима се трговина успешно води, пошто је трговина, више но икоја друга радња, упућена на личну увиђавност п умешност самога трговца. На првоме месту трговац мора бити послу вичан, добар познавалац прилика п у друштву умешан, а у самоме послу мора умети да предвиђа п тредрачунава“ Политички мудре п економеки корисне уредбе трговач-

У првој глави књите ПТ. (РеЦа Фепта ег шћејо де! тегсапте) оп нарочито истиче ове четири одлике тртовачке; а) трговац је веома користан друштву тиме што пзрађује и подиже вредности производима рада народног; 6) даље тиме, што ствара и отвара нове приходе државне (царипске п солске); в) трговац је најбољи познавалац привредних п полптичких прилика у земљи и на страпи; п г) трговац је као привредник понајобразованији п као такав у друштву угледан и врло користан. Апендини (у вњ. [. Стр. 288.) ншр. наводи како је у Дубровнику било великих богаташа трговаца, који п саме владаоце у своје куће пшримаху п оставе њихове чуваху.

2 Управљати трговипом као и државом значи у самој ствари умети предвиђати. (Сасвим по потоњој девизи: соптуегпег с' езе ртетој) — Нарочито осуђује појаву, што се велики део слнова богатих трговачких кућа "боље разуме у коцкарским пграма, мачевању и јахању, но ли у знању трговачкоме (у коме се, велп, ова омладина разуме укао пи магарац у кантару“ — „тапдиат азтиз аа Футат“). За пример, колико је већ у староме свету цењено знање, с похвалом наводи како је Птоломије Филаделф основао Александријску књижницу од 700.000 свезака. (књ. 11. гл. П.).