Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

сл очима ону велику државничку увиђавност и умешност првобитне латинске управе дубровачке, која је умела да подизањем самога грађанскога ш то још, словенскога живља зајемчи опстанак и развитак дубровачке републике, тако да је њена властеоска управа била, у самој ствари „аристократија просвете и интелигенције«“. Најлепши пример томе пружа нам сама породица Котруљића, која је из народе поникла, трговином се обогатила и просветила и чијим је члановима мудра управа дубровачка од старине поверавала, важне државне мисије. Котруљић је скров прожет уверењем да трговина има свој нарочити велики културни значај и задатак, који ако није већи, зацело није мањи од знатне културне улоге других двеју главних привредних грана друштвених: пољопривреде и индустрије. Трговина је неопходно потребна и сељаку и занатлији и државној управи, јер производи земљорада п индустрије добијају своју праву вредност тек у рукама трговачким. Трговином се подижу п сељак и занатлија, а привредним снажењем раднога народа снажи се ондљ посредно пи сама држава. (множе се приходи државни, нарочито царински; подижући угледне приватне и јавне грађевине трговци су главни стуб и подизању градова, као стожера културнеи политичке моћи). Трговац, који по самој природи посла својега светске привредне прилике најбоље познаје, који са светом у земљи и на страни у најчешћи додир долази, као такав врло је важан чинилаци у политичкоме скивоту државном. Угледан у друштву и на страни, трговац ужива увек и добар глас и јаке кре-

1 А. Марта, 1417. Сенат дубровачки (СОопв И ши отавогнип, Вијеће умољенијех) бира — како се то изречно у њетовој одлуци вели, — човека из народа, (ипиз Че роршо) Јакшу Котруљића, да однесе четворогодишњи

данак краљу утарскоме (Из већ напред наведених прибележака проф. Л-ра Јиречека из архива дубровачкога).