Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

[2] =>

и вредноће, јер је вредноћа мати богатства п том приликом он опет нарочито удара гласом на то како трговац мора бити вредан на перу, све тачно бележити и у књиге заводити. (Лист 74. стр. 1.) Трговац треба добро да пази шта говори и обећава, јер му задану реч ваља одржати; од трговачке вере зависи много н кредит и цео успех радње његове (Лист 74. стр. 2.). Трговац мора бити у свему опрезан и мудар, да не речемо чак п лукав, јер му се нарочито ваља чувати, да га други не преваре, али ипак зато не сме сам никад бити варалица. Прави трговац треба да је у свему раду својему смишљен, а у одлукама својим сталан и постојан, јер су пргавост, несталност пи превртљивост женске особине (Лист 76. страна 9.). Погрешке своје трговац треба сам да увиђа и пеправља и да — у свему хришћански — никад другоме не чини оно, што не жели да њему другп чине. Он мора у псти мах бити и кућеван и дружеван, свуда и у свему угледан и пристојан |учтив, предусретљив пи углађен). Већ сам начин одевања, понашања и говора човекова казује нам карактер и ступањ образовања · његовога. (Кривокапићи нису, вели, никад добри трговци. Лист 77. стр. 1... Образованоме трговцу приличе у свему п одабране речи п смишљен говор јер се, вели, човек ретко кад каје за оно што је прећутао, али врло често за оно, што се изговорпо. Наводећи за пример Ђеновљане, који се у говору обично псовкама служе (вбог чега и Данте о њима вели: А1 Сепоуезч, ћцотим регуега), соп ђет созбит реп! 4! тасагпа. Лист 80. стр. 1.) Котруљић с хвалом помиње унаш језик“, који (бар у Дубровнику онога времена) није киптио погрдним речима и псовкама.“

„ЕФ дпезео Ђапдо Га позбта Ппдиа, Јадпаје соте за1, пша сова

ћа ша изо, сће Фзћопезба 51 розза ФШте, пе апесће ћа Еогта 441 ђезбелате +