Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

о грађењу и распореду трговачких кућа (нарочито са културно-историјског гледишта), у којима он излаже, каква треба, да је кућа за рад пи живот у граду, а какав опет летњиковац за живот пи рад у пољу. (у глави 1. и П.). Из њих се јасно види, какво је благостање било и колико је високо стојала култура у ондашњем Дубровнику у половини 15. столећа. Исто као и у јавности трговац мора и у кући својој бити усталац, мудар, скроман и поштован. Он сам лично мора водити надзор над целокупним радом и понашањем укућана. Трговац, вели, мора у кући устајати први, а легати последњи. Чељад у кући саветуј, вели, и поучавај је речима, али ако ове више не

1 Да наведемо, примера ради, само неколпке Котруљићеве напомене (из главе [. о кући трговачкој), јер су оне, као што рекосмо, од великог интереса за културно познавање п културну висину дубровачке републике у 15. веку. Тртовачка кућа треба пре свега да је на згодном месту за тртовање пода је споља утледно озидана, а нарочито улазак њезпи; радња (контоар) треба да се налази на доњем спрату, трапезарија има бити пространа п светла, спаваће собе зтодно размештене п мпрне, кујна да је близу трапезарије; доле да су подруми п магацини а на крову у дворишту житница. Собе за млађе да су у дворишту (одвојене за женскиње). У кући својој тртовац уопште мора пмати што више удобности, како би се што мање домаћих послова изван куће вршило (тако: цистерне, перпоншце) и како би трговац уопште што мање потребе пмао да кућу п радњу (преко лета) оставља. Библиотека треба да је увек у реду п у нарочитоме кабинету за рад, да је близу славаће собе, па напомиње чак, како п капије треба да су солидне п сигурне (дубровачком бравом затворене!). Што се пак летњиковаца тиче, ту он нарочито напомиње да за трговца нису властеоски раскошта, већ више рентабилна пољска имања, тако да у њима трговац може наћи заслужена одмора (га време жарких летњих дана, а нарочито у случају заразе у граду) али шри томе ипак п извеснога прихода. „Обделавај, вели, земљу докле год можеш, јер је земља наша мајка, која нас, док је обрађујемо, богато награђује.“ Говорећи даље (у глави ТХ.) о пепокретном пмању- трговачком, он опет саветује умереност у подизању летњиковада замерајући богатим дубровчанима што превише улажу у пољска имања (нарочито њиве п' винограде), што пх одводи од правога им посла, скупо их стаје, и у случају рата слаби још и одбранбену моћ града. Имај, вели он, онолико земаља колико надзиравати можеш, винограда, колико ти вина за кућу треба п зграда, колико ти за становање треба. (Лист 103. Стр. 2.).