Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

Котруљић саветује трговцима, да и сами на својим земљама изван града насељавају кмете, сељаке работнике, са којима, баш и кад су у потчињеноме положају |за земљу привезани), ваља, вели, у свему човечно поступати (у!е ггаНате ћитататетлље“) п које онда по заслуви треба и награђивати (уговоре са њима правити. За помоћнике у радњи трговачкој ваља, вели Котруљић, узимати понајпре ђетиће (рцег) из бољих градских кућа, добро васпштане, који су нарочито за трговину и контоар погодни. Сама пак радна снага, како у поморству тако и у трговини и занатима као п кућевна послуга (мушка и женска), набављана је делом из градскога радничког пука (плебејаца, популана) а понајчешће и понајвише узимана из кметских породица изван града са територија дубровачких. Помоћници у трговачкој радњи, исто као и послуга у кући, морају бити у свему поуздаши, пошто на сигурности и узајамноме поверењу почива, у првоме реду и сав успех радње трговачке. (Лист 102. Стр. 2.. С тога, вели Котруљић, трговац мора са послугом бити веома опрезан и строг, али никако опет суров (мора се чешће послужити укором и казнама, а само у крајњој невољи и бојем), јер од послуге треба направити пријатеље кући и радњи (а никако непријатеље, како се жаљаху Римљани: Оцој зегут, [06 ћозбез !)| Млађе у кући и радњи, вели, треба, поучавати исто као и децу своју. (Паводи за пример, како се у тој вештини поступања са млађима нарочито одликују Барцелоњаниј. [18 ових и даљих навода Котруљићевих о служењу (работању, Ја зегу у у староме Дубровнику види се сасвим јасно, како је мудра управа дубровачка умела да сложи п веже интересе грађана, пука и кмета са интересима властеоским