Прво научно дело о трговини дубровчанина Бенка Котруљића

и државним." С тога у Дубровнику и не бејаше радничких и сељачких побуна, као нпр. оно у Германији |сељачких ратова) Љубав и слога међу властелом, грађанством и пуком владаху за све време трајања дубровачке републике и то мимо све разлике социјалне, верске п националне, тако да би готово смели рећи да нам овај мали Дубровник пружа јединствен пример

1 (0) томе, како је мудра управа дубровачка, увођењем правичних и корисних закона. уредаба п установа, свој раднички народ у граду као и на селу умела да заинтересује за опстанак државе п властеоске владавине, тако да је народ п слушао п волео и поштовао властелу своју, сведоче најбоље сами ови Факти: Властела је од старине узимала у службу (у кућу и радњу) тако зване „Ђетиће“ (Рленсћа, ршегј) од 5—9 година и држала их код себе на раду и васпитању (деца су, заједно са властеоском или тртовачком, и школу посећивала), све док за рад п живот не одрасту обично до 15—90. тодине, — када их је обично пили увршћивала у мрнаре и изводила за кашетане бродова, или их је пак уводила у трговину, спремајући п градећи од њих трговце. Овим одбирањем ђетића из народа био је подмлађиван и пословењиван у штрвоме реду сам грађански сталеж дубровачки. И овако као што су радили племићи и трговци дубровачки, псто су тако поступали и нидустрчјалци (занатлије п предузимачи), узимајући па рад децу (махом „морлачку“, као што каже 4тендини), коју су хранили и одевали све до њихове 20. године, када су, по мудрој занатској уредби дубровачкој, ти помоћници увођени као пзучени мајстори у књигу дотичнога еснафа — братовштине — п том приликом добијали на поклон то једањ тримерак од свакога алата, којим су ее три учењу дотичнога з0ната служили. („4ебђапо еззег аземти а] риђђИсо Иго ФеПа мреста тваблсоја, еб ахев утана ппо Ф о пин упеш зетотенћ, сће зегуопо рет езекетате Парртезо тезбегте“. вели Аррепфин, Т. 1. Страна 197.). Кодико се већи у старој српској држави онога времена поклањало пажње и брише одржавању занатлијскота реда п рада у држави, сведочи повеља краља Дечанскога, која наређује, да, кад има више синова занатлијских, један је дужан да остане при очеву занату. а остали да иду у сокаљнике (сокаљштину), а ко од њих хоће у меропшину, може ићи п у меропхе. В. у Петрановића расправи о ропству стр. 64 — из Миклошшћа | ЛГопитета. Зетђаеа, 98). „Апендини парочито још наводи, како је овај корисан и племенит обичај увела била сама градска управа дубровачка по примењивала га у свима случајевима. Џа по у потледу самих домаћих, кућевних, слугу постојали су у Дубровишку извесни обичаји, који су нарочито женску послуту обезбеђивали. Кло тамо Тетићи, тако су овде опет у кућевну службу увимане девојчице из народа: „ Бевојке (јесојће)“ (између 5. 1 10. године), које, осем хране п одела, имађаху још п нешто мало плате под именом „годишњице (Фофзећига)“ (у Вука је међу тим годишњица назив за, »„слушкињу, која се на годину пајми“). Али поред свега тога су ове девојке