Предлог за потпуно сувремено уређење садашњих округа, села и вароши и будућих општина у Србији

кле се у саветима окружним имају

__ решавати најживотнија питања са оба_везним или добросаветујућим људима, _ итд. | 2. зато, што ће расељавањем чиновништва по општинама послови сасвим брже шћи, а уз сартдњу грађанства још" и сасвим силурно од самовоље, каишарења, рагниг злоупотреба "отправљати се, а што је најглавније:

уштедиће се небројене и непроцењиве |

народне надпице, муке, патње и трошкови око предстајања властима чак и за најмањи свој и туђи посао, саошштење, и за ма какву ситнипу, од чега се досад много, премного, и сувише трпило и штетило и тако: даће и“ народу маого лакше % боље бит, а м чиповимцита Тила који 9 народу буду. 8. зато, што ће тим расељавањем умањити се неполезно ченовничко политичење и сплеткарење у коме најпосле и њихове жене па чак и слушкиње и слуге повеликог удела имају, а све на велику штету општих послова.

4. зато, што ћемо само тако пре-

22

ма нашем свестранољ стању лоћт, ЛА

ти и уредну сеоску ПОШТУ велику потпору књижевности, а и боље путове; дакле у велико осигурати и олакшати светеки саобраћај као прве и најпрече услове за сваковрсно напредовање.

ђ., зато, што према нашем свестраном стању само на тај начин можемо најјевтиније добити једном и по селима суднице са преко нужпим канцеларијским редом и са поузданошћу на закон, јер најслободније смем рећи, а то и цео свет зна, да је грдна срамота што можемо и рећи а некмо ли држати, да имамо каквих год сеоских судница. |

Зар не видимо да су те сеоске суднице у превеликом броју села па и

;

вароши смештене у најгоре зградице пстог места, ништа боље од газдинсвих кудељара или стаја у које се само најређе употребљиве и изанђале справе кућне- остављају као: ступе ва набијање кудеље, паријонице, расушене качице и чабрице, изломљени точкови итд. а некмо ли да се у њима ишта налази налик на суд и на канцеларију. Рабошење не пде више.

А ко виче на то, што лиј се код чиновничке управе свака реч : радња заптибује, трво нек убеди свет да је рабош: бољи од писања и нека га убеди да је беспослица жалити се, но да је боље да се нико никоме џи ни залито не жали ч да мора онако бити како

„| се на првољ пању одрежев, од опда ло-

ке се ш без писања бити “ у рабош резати. И онда: „Обогом травдо а з60гом џ писмености !“

Али такав назадак изродити се може само међу дивљацима и међу људима који више верују и клањају се ћуди појединих самовољника или грешника но општој вољи — вољи закона — а не у земљи у којој се више не верује у вамштре и у идолопоклонство.

6. Зато, што се само оваким расељавањем чиновника по општинама и оваким уређењем општина, а опет рећи морам према нашем разноврсном ставу, могу савлађивати послови, који с дана на 0 све више СТО и“ умпожити се морају, џ због којиг, што се не сврша= вају, народ омрге ц на сал себе, а невмоли на власти које природно окриљује за нерад и затрпаност свуда и на сваком месту.

По селима туку се, пале, арају пупилека, државна, општинска ит. д. имања грабе, ит. д. а на пољу

убијају,

је снег, киша, ветар, хрђав пут, па ко

+