Предлог за потпуно сувремено уређење садашњих округа, села и вароши и будућих општина у Србији
НЕ
посла
а свак · уме замерали : "што не ваља, кмет. одборник, пут, ово оно итд, итд. "Па кад је тако, онда је право а и нузда и потреба: звани свој посао врта, те да немају кога кривити или за пемарност плате, тај нек вилу. 5 А осим тога: ни отшшљте ствари не могу се без новаца вршити, па зашто _да се п ово средство не употреби за извор из кога ће се тако две праведне цељи достизавати т.ј. пл вишеће, млого више учасника у решавању општих стварп бити, боље ошште ствари от_прављати а и више прихода од немарних на делу и вредни у прекорима за опште цељи Овти.
И зашто да сени један збор не може због опште пемарности, од прво еврштити, него једни дангубе а други им се смеју п увек се мора једна ствар на два збора вршити г
Толика је већ немарност у томе, да на исте зборове ни десети пе долазе, и да се због тога са неколико само својих пријатеља или најамника често и најважније ствари наопако извршују. ТУ
Зашто треба општинским одборима круг рада проштрити а збору скратити, (1 КО постављање тлетовфа ОУ лог особља општинског итд. '
Затб, што је велика немарност у А, за опште ствари па због исте као што и напред поменух, најважније ствари олако се успмају и наопако збором извршују.
2. Зато, што према овом предлогу, У одборе долазе најодабратији људи,
или да законоле по- | –
уме
људима наћи легло песавесности, Ра пости и незнања.
| нита пази бира но ће општи | нај= По заступати.
дато, што се одбори лако а и автће састају н састајати могу те о
и брзо сваку погрешку исправити, а код збора то већ тако не иде нити пћи може. -
4. Зато што су одбори и контрола 'ошштинских власти и што им сви послови општински често на рад и на размипшљавање долазе па с тога да-
' посвећени п боље их од збора разумеју и боље знају кад шта треба а кад шта нетреба.
А п шта значи бити контрола и пре» ставник општине у ширем смислу, а немати пи тог права, да се неуредан кмет п служитељ општински кадгод затреба променити може:
А
Зашто да и свештеници плају право и дужности да буду учитељи основних г земљоделскит школа
Свештенике по науци и позиву, праведно зовемо учитељима народа и очекујемо од њих да и великима учитољи буду, па зашто да немогу мале учити !
Заиста, њима би то далеко више личило и у знању их дотеривало но плуг или мотика или пусто безпосличење у које их садање не уређено и
с>
_ дакле људи, у којима је скуп знања|не награђено њихово стање гони, и то и пекуства далеко јачи од знања огром- би их најпре сачувало од уваљивања
_не већине у збору, те је врло тешко
у пороке и од заглуплења које због
|ако не и немогуће у тако одабраним "Збору је доста да при иабору одбор |једној ствари не само што могу више
дана мислити п саветовасш се п боље је решити но им је стога лакше увек.
леко су више У општинске послове
За:
|
Ае