Предлог за потпуно сувремено уређење садашњих округа, села и вароши и будућих општина у Србији
начин радимо. И т управо никад не мли-
—– _ слећи зашто то тако бива.
И доипста, најсмешније би било, кад
би ми свакад и при сваком раду нај-
пре. морали мислити па тек онда са
"внавати И решавати како се једе, пије
Д
_ корача, стаје, леже, устаје, итд. итд.
Или кад би и при самом писању читању или рачунању увек се напре-
__зали да код сваког слова- или цисре са
тамо пи решимо: како ће се шта урадити или у ком облику написати
__кад, како п зашто тако ла, 2 бити ПИ ОД -
Узалуд нам дакле на механичко учење викати, кад нам је сав живот по рад |
а и кад је то телу п жељама _пашим повољније п лакше но залудно напрезање где је напрезање и излишно
п смешно. __Гражимо тишану при учењу, одво-
јење од света п ларме, и нешто нам
смета, ако је ту судница или неколико кола и људи итд. а овамо зар се не сећамо да шо пуна и препуна школа
_ђака у једно исто време чита, што ко
боље подвикнути може, па опет се на-
_учл и читати и писати и рачунати и
на памет ако хоћете и кинезки брбљати,
· па ко нам је из таких школа изишо
и какви су:
Изишли смо еви и хвала Богу ево нас и живих и паметних а има их и таквих који с царем говорпти знају.
Па шта хоћемо више 2
Школу дакле свуда пи у еваком местанцету и за све из реда, и за женско и за мушко те да немамо слепаца код очију. А здрави разум нашег света и његов дух и карактер јемци оу, да ће он свакад све разумети што му се његовим говором рекне или напише и пе ће се забунити ни од пудњаве топова а некмоли што би по
|ли си бара прегазила,
|пастила, и шта ли глади,
| некад уз школу. И суднипа. и понеки | човек био. Незаборавимо шта смо прописа написали и лекција прочитали без стола и видела но потрбушке или клечећи код какве етоличице или лупатка и
уз угарак и ватру, и сетимо се, по колико чељади у једном собарку живи
и дише, те опет славу славе и нече-=
ницу имају, па сто јемства, да је мо- _ гуће сваком селу ма п најмању шко-.
лицу И ма н најмању жИтжицу имати,
па да се живу остане, и у њима школа. учи, п ето уве Праве да је боље ишта но ништа.
О јадна децо н нејади наша ! | __ шта ли суза пролила, шта ли младица, туме упрозиме. туге чежње за кућом и својима претрпила и колико ћеш још од свега тога трпити само гато, т ипело зато, што морали у друго сељо школи ићи “ тамо бо вазда натаљмет бубати непотребна отределења с приче о које челиј, докле и један једити човек а некмоли Општина п села могу и имају од куд направити и имати механу какву хоћеш и дућан где хоћеш, и докле за село, које је јаче од сватова, веле, да не може начинити кућицу у коју би ти часком дошла књигу видела, чула је п разумела од учитеља, као оца а не као мучитеља, па опет на свој ручак и рад п у своју кућу шшла и код својих п са својима хранила се и ноћивала.
Не, ако Бога знамо, п ако свести и поштења пмамо! Опаметимо сеп сложимо се!
Зрно по зрно па ето хрпа.
Динар по динар, па ето ће нам и свако местанце школу и књижницу имати и ето ће одма и за најкраће време нестати слепаца код ИЕ =
п неопранежи а и