Преображај школе и наставе : (сувремена потреба)

98

имајући у виду на првом месту земљорадњу, сточарство, воћарство и занатлијско занимање. Без таке поуке и науке не вреди скоро ништа ни школа ни настава. Ову вечну истину треба једном признати и вршити тачно и свестрано. Јер срамно је видети како ученик садањих школа незна ни ватре наложити, ни јело зготовити, ни своју аљину закрпити, а камо ли себе, своју марву и своје воће и поврће излечити од напада, неке болести, нити зна обрадити летину, направити и поправити одећу и обућу, и алате за пословање и грађевине, која су му намирнице увек и свагда нужне за угодан опстанак. Ова се брука несме даље трпети. Она нас грозно убија.

Ко је вешт и честит раденик, он може бити и добар научар и политичар, и дипломата и војсковођа, док је и ових потоњих нужно у свету. — Ево пример: Франклин, Вашингтон и други преседници велике републике америчке, који су сви били раденици занатлијски. А из наше историје имамо Кара-Ђорђа, Милоша, и Војводу Марка Миљанова и друге. Таки примера имали би смо доста навађати, али довољно је за разумне људе и толико.

Дакле у наставу мора да дође пре свега оно што човека

учи како ће да буде здрав, вредан, бистар, свестан, па онда да,

буде у добром стању, то јест, економски задовољан и напредан, и солидаран са свим праведним и вредним људима и народима. У то име цела основна, средња и виша настава, треба свуда и у свему да обрати пажњу и да да живог, примењивог примера целој омладини, на големе благодети задругарског уређења, рада и живота, 2 нарочито научног задругарства, колективизма. Да би се тај свети идеал социјално и реално васпитни што јасније народу и омладини приказао и омилио, треба узимати за пример добре и велике народне, породичне задруге, које и ако неодговарају научном задругарству, ипак иљаду пута доносе више добра од жалосне сеоске и занатлиске инокоштине. Без тога ће школа бити као и данас што је махом гола Фабрика, гди се Фабрицирају гурави, јектичави, тупоумни, крезуби, болешљиви и богаљасти младићи,