Приповетке / Бранислав Нушић

БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ хХШ

(1898.), Десет прича (1901.), Општинско дете, роман једног одојчета (1902.), Бен Акиба (1907.), 1915. — Опис народне трагедије (1921.), Аудобиографија (1924.), Рпсе (издање Матице Хрватске, 1912.) и неколико свезака у издању загребачке „Хумористичне Књижнице“: Тппаез! зашмћ рпса, Макзт 1 дгисе ћитогезКе, Нитогезке, !гбогпе Нштогезке, Нгат 5у. Гике, Орсјизко Фјеје — Нушићевих приповедака и фељтона има још много расутих по часописима и, много више, по дневним листовима.

Овде треба поменути и његове књиге у којима је, за оних десет година које је провео као чиновник Министарства Спољњих Послова, описао Јужну Србију. Прва од тих књига, Коај обала Охридског Језера, изишла је 1894. у Београду. У предговору Нушић пише: „Из бележака, које сам водио приликом својих путовања по Старој Србији и Македонији, средио сам, за сад, задржав им облик: бележака, ове у којима се описује Охридско Језеро и околина.“ Исте године, 1894., изишла је и друга књига сличних његових бележака, С Косова на Сиње Море, у којој је описана Албанија. Најзад, у издању Матице Српске, изишло је Косово, опис земље и народа (1902. и 1903.). У свима овим књигама Нушић је, са похвалним трудом, покупио врло много: најразличитијих историских, археолошких, географских и етнографских података, који су се односили. на крајеве које је описивао. У те податке ушли су и они који су били већ познати и које је он нашао. код других писаца, а и они који су били непознати. и које је он сам пронашао. Писане без већих књижевних претензија, више у једном пропагандистичком и сугестивном смеру, са очигледним циљем да. изазову интересовање нашега света за крајеве које описују, за време у које су постале, ове књиге су биле корисне информативне књиге, и ту вредност прве информације, добрим делом, имају још и данас.

Ако се изузму његове ГЛриповешке једног кашлара, у којима су дате занимљиве, али још доста. невешто писане импресије из Српско-бугарског рата.