Приповетке / Бранислав Нушић

АУТОБИОГРАФИЈА 163

Моје треће љубави не сећам се. Знам да сам волео некакву девојку и она мене, али која је то и како изгледа, не сећам се.

Моја четврта љубав била је једна удовица. Ја сам њу волео, али то нисам смео да јој кажем, јер је била двадесет и две године старија од мене. Међутим није ни имало смисла да јој говорим, јер сам после чуо да је она волела некаквог ватрогасца.

Моја пета љубав, то је управо моја пета брука. Не смем ни да вам кажем у коју сам се заљубио, само толико могу рећи, да ју је због тога моја мајка отпустила из службе.

У доба моје шесте љубави, пада и моје прво бријање. У ствари ја нисам имао ни трага од браде, али сам се био заљубио у ћерку једног берберина и ишао сам сваки дан на бријање, јер сам кроз огледало, пред којим сам седео, гледао њу, пошто је редовно вирила кроз једну завесу. Том сам приликом био без икакве потребе страшно гребан и лице ми је за дваестак дана постало као папендекл, али — љубав је трпела. Кад сам приметио да је берберин сазнао о мојој наклоности према његовој кћери, па почео за инат да ме брије ненасапуњеног и са најтупљим бријачима, као да сам родом из сред Сарајева — ја сам напустио бријање, па и љубав.

Моја седма љубав је била врло озбиљна и прошла је као и све озбиљне љубави, то јест она ме је силно волела, али се удала за другог, јер је тај други био боља прилика.

Моја осма, девета и десета љубав биле суу свему једнаке. Код осме ја сам њу изневерио, код девете она је мене изневерила, код десете ја сам опет њу изневерио.

Моја једанаеста љубав, то је била једна госпођа. ИМ та би љубав дуго трајала, али је њен муж био противан теме.

Моја дванаеста љубав била је врло смешна. Та ме је љубав коштала врло много мастила и суза. Писали смо једнако једно другом, писали смо и уздисали смо. Ја имам код куће читав мали музеј,

1