Приповетке / Бранислав Нушић

листићи 15

калуђера, но које ти ни по каквој формацији нећеш моћи да претвориш у тринаест батаљона; благословена земљо турска где се владаоци због рђаве политике и због много жена маказама убијају; бла-“ гословена земљо руска, где су најзгодније станице одакле се може посматрати помрачење сунца; благословена земљо талијанска, која само у Напољу имаш 4500 адвоката, па ипак не смеш ни да започнеш твоју парницу са папством; благословена земљо бугарска где су тако јевтини владаоци, па ипак не можеш да стечеш ни једног; и благословена земљо српска, где је ретко наћи човека, који бар једанпут није био министар или новинар, па где ипак има најмање добрих министара и новинара!

Дакле и ја да будем министар»!

Буљубаша јуче кад је обилазио собе, рекао ми је ове значајне речи: „Пази, ко је год у овој соби одлежао, постао-је после министар!“ И ето, ја сад читав дан само о томе размишљам.

Боже мој, како ли би то изгледало кад бих ја био министара! Морао бих извесно много чега да се одвикнем а на много шта да се навикнем, стекао бих извесно много пријатеља, и сазнао бих том приликом, да је моја породица врло велика, јер би врло често добијао писма која би почињала са: „Мили мој синовче, откад већ мислим да ти пишем, па све тако“... и тако даље. Јављали би ми се многи и ја бих се на сваког пријатно насмешио; почео бих да се навикавам да и сам верујем у оно што кажем, јер бих извесно имао често прилике да товорим оно што би ми било тешко веровати. О мени би се много писало; опозициони листови називали би ме „упропаститељем државе“, „државном распикућом“, „убицом“, „лоповом“ и разним другим именима која су потребна да би што китњастији били уводни чланци, а шаљиви листови цртали би ме са великим носем, са огромним ушима, са танким и дугачким ногама, или како сам се као риба обесио о какву удицу или се уплео у какву паучину. Па онда, копкали би по мојој историји и