Приповетке / Бранислав Нушић

14 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

Мени нешто заигра у грудима, затресох се од узбуђења, притискох руком срце и опет као грмнух:

— Не, не, нећу ти платити, јер при последњем прању донела си ми три пара гаћа мање.

Па ваљда од тог узбуђења пробудим сеи онако нерасположен, као што је обично човек после тешких снова, и не доврших ону своју тужну песму. Али ви зато немајте бриге, ја вам дајем реч да ћу је ипак довршити.

Та оно и поред расположења могао сам јеи продужити, али ми не даде једна посета. Момак ми унесе визит-карту, на којој је писало: „Бранко Секулић, пише песме, продаје лозове и оправља старе амреле, све на мало и на велико“.

„Нећу... нећу... нећу!“ Змај.

„---Ја бих вам говорио и о свом програму, али ми је остао код куће....“

#13 говора једног посланика.

Благословена земљо шпањолска, где се само у Валенсији израђује 1,690.000 лепеза годишње, па где се ипак становници не могу да охладе од жеге бурбонскога сунца; благословена земљо немачка, где се сваке године производи 42 милиона хектолитара пива и по један закон о социјалистама; благословена земљо маџарска, где се годишње закључи 130.840 бракова, земљо, која си и сама удата и која поред свег рђавог брачног живота немаш куражи да идеш у конзисторију; благословена земљо француска, где се гради!) највећа кула на свету, али са које ти ипак нећеш сагледати твој Елзас-Лорен; благословена земљо аустриска, у којој гмижу 13.710

1) Онда се још градила, кад је ово писано.