Приповетке / Вељко Петровић

10 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

рити врата — и ружама, свилом, коплиментима и безусловним клањањем услужних, црних фракова испунити и њене путеве. |

У шеснаестој години вратила се из манастира, да-из руку калуђерице пређе у руке слушкиња и. дозрелих другарица. Добилг је посебну собу куда су, пригушено и тим замамљивије, допирале свирке, игре. жагор'и шапутање по ходнику приликом кућних забава, са којих би је оштре материне очи отерале већ у десет сати. Слушала је често и свађу оца и матере, или због којег удварача или због новца, и то јој је само у други правац скренуло неидеално расположење према браку. У вечитој буци, напетости живаца и у бризи да се сјај, поносни поглед и веселост сачувају као основни увети угледног положаја, она је морала замрзнути своје просто одело, тишину и самоћу. Пред матером је морала бити плаха, мирна у заглађених витица, али чим би остала сама, зажелела би друштва и тада би дозивала слушкиње, играла, скакала с њима, гонила их да јој причају о

својим љубакањима с редовима и ђацима. Од другарица је кришом набављала књиге с пластичним и грубим приказивањем свакодневне љубави, гутала их је и одлучивала се на забрањене авантуре.

У седамнаестој години љубила се с очевим писаром, с једним кукавним пегавим дечком црвених очију и ушију као кунић, а кога је у осталом презирала. Али га је дотле задиркивала, вечитим лискањем усана, некаквим падањем на диван у канцеларији, и непрестаним пребацивањем ципелица, док је није, кад му се једном наслонила свом тежином на раме, гледајући тобоже шта пише, пољубио у косу, а она му подметнула уста. ·

Тог је писара она и отерала. Дражила ју је опасност, па би му се бацала око врата и кад би отац само за час сврнуо у другу собу. ·Напослетку отац их увати, бедника отпусти, а матер изгрди. Она се кикотала слушајући како се родитељи због ње

свађају и како се мати, из ината, смеје оцу у очи и брани је.