Приповетке / Вељко Петровић

16 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

(5

збратимио се са целом породицом, чинило му се као да сања или да је пијан. На само га нису пуштали, тек је спавао сам, и то немирније но икад.

Својима је јавио готову ствар. Стари се паор није противио. Само је махао главом, замишљено пуштао димове из луле од глине.

— Ти си, дите много. шкула учио, ти си паметнији од нас; ти ваљда знаш шта радиш. Само не пуштај узде из руку, и немој да нас заборавиш.

Мати и сестра заплакаше се,- али се одмах, са сузама у очима, насмејаше. )

— Наш Стипа је узб вицишпанову“ дивојку. Сад ће бити веишпан“

Боришка се понашала према њему мирно. Он је то тумачио по ујковим речима и није му било криво. Полако се упућивао у разговоре с њом, а ти су разговори били испрва нешто неспретно натегнути, али вазда разборити. Она му је одговарала тихо и много је гледала преда се. Она је осећала, кад је онако одано и бојажљиво поштено гледа са стране, како преноси њене црте, белину и мирис њене појаве у своју душу. И то јој је годило.

За недељу дана, једном таквом приликом она се обрнула и погледала га у очи, немо и дуго. Њему је засјала зеница, пребледео је, а она је лако поруменела и очи јој засузиле. Стипа ју је загрлио пажљиво, и · пољубио у врат, затим у око и уста. Она је заклопила очи и вратила му пољубац.

То вече, кад је легао, певушио је и сетио се да је данас пољубио први пут једну госпођицу.

Ш.

Кад је доктор Паштровић ушао у собу баци шешир на још размештену постељу и седе на столицу за љуљање, у којој је госпођа Боришка волела да чита фељтоне и Гримова издања француских брбљаваца.

Доктор је дошао са чистог ваздуха, па је скупио

» поджупан #% велики жупан