Приповетке / Григорије Божовић

БИТОЉСКИ БОГАЉИ 1

париче, за здравје, за живот... Сакат без нозе од малечко, добри луђе; за Господ, за челад...

Чим овај као бројаницу очита ово и пружи бубуче преко прага, богаљ искриви главу, преврну очима, па поче да пева:

— Жалујте на сакат, мале, На сакат без нозе, мале Од малечко без нозе, мале, Од малечко без кућа, мале, Без отац, без мајка, мале: Парче леб за душа, мале. Нозе имам, мале, :

Нозе немам, мале,

Једна сува, мале,

Отпадната, мале...

__И на последњем слогу одједном застаде, спусти главу, узе обичан израз, шеретски задовољан. По свој прилици имаше да отпева још неколико реченица, али као практичан човек пресече, јер чу како у бучуче његова сапутника нешто паде. Плави отвори уста да захвали, но одмах крену даље, јер га заостала богаљева нога добро куцну у слабине.

Мајмунска наказа се удобније намести на самару, опет искриви главу и поче:

Дарујте, на сакат, мале...

И спази мене.

— Господине, — преврну пренемажући се: једно париче, једно металиче, а2 Жити кокона твоја! Сакат без нове...

Кад се маших за новчаник, он лупешки окрену арнаутски плавојку, будући у уверењу да га нећу разумети: — Виде лиг Ова је сорта највећи зевзек. Воли да те гледа и да ти одмах пару да, као да си му за срце прирастао. Гледај како је зинуо у мене као будала !

Задрхтах, али му бацих новчић. Он га ухвати, метну у торбу испод своје горње хаљине, па задовољно настави својему другару:

— А паве будалено Си ћукан! — Сполајети,

: А виде ли будалу 2 Као ћуран“.