Приповетке / Григорије Божовић

8 ГР, БОЖОВИЋ

господине, — окрену се мени — да ти је жива коконата! И ђаволски хихикну.

— А одакле стег — рекох му арнаутски, колико да види да сам га разумео.

Он се нимало не збуни. Као да ништа није ни било. Само опоро ошину кљусе, опсова га и настави:

__Ва душа, мале, За Господ, мале, Господ здравје, мале, Господ живот, мале Да ви дава, мале. Господ...

Коњ често застаје, богаљ скрнави име господње и прави безобразне шале за мимопролазницима, смеје се и цери као сатачин пород. А улицом, као на подсмех и покор целому свету и свему што је добро и свето, разлеже се рефрен:

За душа, мале, За Господ, мале... |

Бежиш из куће да се склониш од ових божјака Идеш кривудавом улицом и иза једнога завијутка који служи за сметлиште оближњих становника, лежи у јазу наслоњен уз његову узвишицу један идиот, ·каквога нигде у свету нема. Он је један од жалосних градских Диогена. Сакат је, гурав, прљав и одвратнији од најнемогућније одвратности. Чепрка по ђубрету док не нађе комад полусатрунула ђона, па га окрене неколико пута, идиотски му се осмехне, пољуби га и стрпа у недра.

Пролазиш мимо њега, а он те гледа блесаво и тупо. Жвале му теку из уста и без прекида цуре на земљу. По бради, по оделу, по рукама и ужасно нечистим ногама, спекле се оне као сталактити, као ледена капавица са почађалих стреха бедних сеоских кућа.

Фес му је тако приљубљен за лобању, а при том неразговетне боје да даје утисак потпуно ћелавога човека, какав се може видети само на Истоку. Европска одећа још једва чува свој првобитни облик.