Приповетке / Григорије Божовић

12 ГР. БОЖОВИЋ

— Свирање, 4, 4..

— Арно, молчите!..

И намешта свиралу. Духне у њу, претрчи наниже по рупицама као прави вештак. Истински маестро. И почне:

(Ој, девојче мамино, пуцино, Зашто неси казало, рекнало: Кој ти купи фустано, фустаног —

На половини четврте музичке фразе, он одваја од уста свиралу, гледа слушаоце као да би их хтео упитати како им се“ свиђа, не зато што сам сумња у лепоту своје свирке, но због тога што би хтео да види да ли га они разумеју, да ли виде колико душе троши он на ову просту музику. А деца “су зинула. Он се уозбиљио, опет подиже свиралу и одмах почиње другу:

Невесто, око калешо, Изведи коња дорија, . Сутра ћа ода в Србија... |

И одмах пада у огањ. Видиш да је“ Маћедонац, видиш како га потреса ова песма, коју је печалбарски живот избацио тако једру и душевну. Он целим телом прави нервне покрете, маше главом и подми- · гује, као да хоће да овапути тренутак како маћедонска невеста са обала Охридскога Језера, или Црнога Дрима, покорно слушајући својега мужа и господара, са стидљивим плачем изводи беснога дорију, спрема му прибор и белу терћију.

Па кад заврши:

Жал да ти неје за мене —

Нестор испушта свиралу, рашири руке, затресе главом, покупи обрве, почиње јако да трепље као да ће сузе да му потеку и подвикне:

— Пхи! Како нејзе да неје жал!а.. Ех, дердоји, пусти мераци!. Д

Мали слушаоци укочени. Усхићење на врхунцу. Опажаш како су заборавили да је црн и гадан, па би чисто хтели да му потрче у наручје. А он мало нагао к њима, раширио веселе очи, хтео би да их загрли.