Приповетке / Григорије Божовић

156 ГР, БОЖОВИЋ

И оптужба отпоче. Са великим снебивањем, са недореченим реченицама, са свом вештином доскорашњега раје да изразом не увреди, да не рекне нешто одвише, нешто незгодно, што би могло увредити господина пуковника, или осенчити молиочеву држављанску и народну исправност. Поступно и лагано, а опрезно као када се мачка спрема на свој последњи скок. Упиљио Башиноселац очи у строгога пуковника, па мери своје изразе и тежину својих доказа по његову мргођењу или разведравању. Вешто и мудро, а упорно да постигне смер као какав средњевековни поклисар хришћански код татарскога хана, или турскога султана. Хе, чуда су прошла поред Вардара кроз векове, па су изоштрила ове омалене, здепасте и тмурне људе, који су толико добри кад је то могућно, колико и чврсти да се одрже кад сила навали на њих.. Навалили Црногорци с оне стране Вардара, прелазе у њихове баште и винограде. Хвала Богу, грожђе још није сазрело, те су пострадала само сасвим присојна места. Но баште, но бостаништа отидоше колико да нису ни била, опусте све као да је скакавац навалио. Нарочито његови бостани, који су близу поред самога Вардара:

— Како скачки, господине, све из-из.. избатерисашеј!... — То није могућно, то је лаж, то неко други чини, пријатељу!

— А, не!.. Црногорците!..

Пуковник би страховито плануо на ово да му је ко други рекао. Али сељак тврђаше мирном уљудно, као човек којега рана боли, но и човек који је свестан тешких прилика и својега положаја. У Велес беше дошла Црногорска Бригада да помогне нашој војсци на Брегалници. Радаковић је знао да су они омашите руке, и да је њихова војничка стега сасвим слаба да томе стане на пут. А међутим је имао и заповест и сам увиђао сву потребу да се сачува народна имовина, и да Маћедонци у нашој војсци не виде непријатеље или небриге, но праву браћу која, ето, и крвљу хоће да их омеђи за своју заједницу.