Приповетке / Григорије Божовић

БИТОЉСКИ БОГАЉИ 21

тако ми Бога!. Као црви погани, као кучкини синови, ови Цинцари се мотљају овде и задовољно пију, а њихов Књаз Донгар у најмању руку игра улогу несрећнога Хамлета, служи им као глупи август за разоноду. Ни чашицу пива да сркне... Ах, жене, жене, шта учинисте са мном!.

У истини, Књаз Донгар беше трагичан и велик у лудилу својем.

— А како би се умео Књаз Донгар проводити и веселити — настави тихо, жалосно: заузео би целу пивницу, одабрао ваљане људе, па онда раскопчај горњу одећу, пусти душу напоље у шетњу и пиј руски, брате, руски... Пиј док не легнеш под сто, докле не почнеш да лајеш као псето, докле не изгубиш земљу испред очију. Да... то је потребно, јер то је једини начин потребнога ветрења великих аристократских душа, које је историја одредила да мисле велику мисао, да месе њено велико тесто, место ових глупих црва што често лижу кригле...

— Благоволите, Књаже, допустити једну молбу — умилно се обраћамо. |

Њега радује твој тон више руске уљуђености, па као неки шчедрински начелник одељења покровитељски благо прихвата:

— Говори! ,

— Да снисходите мојој може бити и сувише дрској жељи. —

— Да чујемо!

— Да имаднете доброту удостојити ме части поћи у друго боље одељење ове пивнице на чашу пива... Ја сам уверен...

— (С нашим напболешимљ удоволоствгем%, голубчикљ! Ну што, такву ситницу ја сам готов да испуним. ја код вас видим џентлеменску душу. С добрим човеком чашу пива, то је таква ситница, о којој... Ну, Христос с вама! Није требало да ме толико молите. Нећемо да тргујемо. Господе, нисмо ми подли Жидови, ни Цинцари... Кад вам само чини част! Ну, пођимо, баћушка ти мој рођени!...

1 С нашим највећим задовољством, драги мој!“