Приповетке / Григорије Божовић

22 ГР. БОЖОВИЋ

Седамо за српски сто. Тамо су наши који га знаду и којима се намигне да подесе своје држање, ако желе да се разоноде. Уступа му се прво место и зове се дечко да донесе пива и закуске. Поручују се добре цигарете. Публика посматра и смеје се, а Књаз излива на њу своје олимписко презирање.

— А хоћемо ли пива и тому Донгару 2 заједљиво и навлаш проговара Цинцарче, које је у Србији изучило крчмарски посао.

— Дурањ! Сволочњ!. Зашкргуће Књаз и тражи да га чиме удари.

— Слушај! подвикују наши. Књаз теби није овај Донгар, него Књаз Донгар. Ако се само још једном усудиш бити тако безобразан, то...

— Спасибо, братци! Зато јас — почиње Донгар изломљеним маћедонским говором, измешаним са руским: — много љубим Србите. То је народ чесни, герој. Неје чавкар како овије Бугарите и нема јудејска душа како што је кај Цинцарите. Љубим...

Дечко доноси пива, а он прича, меље као воденица. Прича своје доживљаје, соли громким анегдотама руских официра своје некадање дон-жуанство, скаче с брда у дб, расправља неке тамне теорије, умеће безброј непознатих термина војне технике, говори о својим плановима, о свом грбу, о својој застави, прелази на отете му новце и меша сваку ваздијанију на неколико језика. Час његова мисао блесне као муња, час спадне на трицеи кучине. Час избије његовонекадање широкоинтересовањенајлепшим питањима, · час опет видиш једну разваљену машину, која показује да је мозак коначно пропао. _

Пивница почиње да пусти, а Књаз да се слободније осећа.

— Гледај, буржуј проклети! Оди порано дома, "'оти се боји да му кој жена не превари... ха-ха-ха. Пфуј!..

Ми поручујемо све чешће и чешће, а Књаз се очас замишља, па испија и опет прича. Најзад пивница постаје сасвим пуста. Хмељ поче да га хвата:

1 Будала.