Приповетке / Григорије Божовић

42 ГР. БОЖОВИЋ

Кров арнаутску песму и тајанствена причања српска бруји као легенда да доскора беше СталКијева... На једној травној узвишици села Кијева у Прекорупљу, недалеко од старинске цркве, траје његова на два боја од камена кула, без ограде и усамљена, са којим испалим тесаником на пространој дивавани. Плочом покривена, френђијама ишарана, гломазна и тврда, она као да ужлебљеним камењем веве бајку а не повест, чак и за оне пред којима је живео Сталета Кијевљанин. Њега данас нико више тако не помиње. Кога су Арнаути уважавали између Србаи певали, давали су му и име према својему језику, _ крађе и згодније. Зато и остаде спомен о последњем пред ослобођење јунаку, о Стал-Кијеви.:.

Тихо и мирно је Сталета Кијевљанин кућио своју кућу, док му она не постаде четврта по реду у свој Метохији: после Хаџи-Лазовића изнад саме Патријаршије, Белошевића у Црколезу и Ристовића у истом Кијеву. Рођаштво са Рам-Љутаном и преко њега са целим племеном Бериша, учини га извесним и код Арнаута. Љутан га је повивао на све арнаутске скупштине, на којима се он јављао као српски поглавица, посредовао између закрвљених као и остале арнаутске старешине. Скроман до сржи и радећи код куће као какав гога, он опет не пође путем других гласитих домаћина, који са својим великим задругама живљаху по почађаним чатрљама, но подиже кулуи метну у камен све зграде у дворишту. Али баш тад настаде најтеже доба за Метохију. Под утицајем градских првака својих, Арнаути наумише да је очисте од Срба. Пушка очајница, српска пушка, грађаше последње узмахе. Рака Доманек, Илија Куч, Гаша Ракошанин, Ђура Хочанин, Трифа Леденичанин и Јован Кећол попут старинских јунака брањаху задње остатке по Подрими и Прекорупљу. Сталета их помагаше и пушком и новцем. Његова кућа бејаше отворена за свакога који би пао на беду, закрвивши са Арнаутима. То је чинио и према слабим Арнаутима, те му то и међу њима створи веома велики