Приповетке / Григорије Божовић

94 ГР. ВОЖОВИЋ

— А ко ти је био,;. бре, Бећа 2

= Био...

— први човек у Дреници! — допуни стриц. А ко ти је био отац>

— Рахметли Хасан...

— је ли било бољега јунака од њега 2

— Није, чико...

— Није, мој соколе: Арнаутка не рађа више Хасана. Нису му равни ни Миц Сокољ што је узјахао, на Дервиш-пашин топ у Штимљи, ни Ахмет Делија што је тројицу српских четника секиром код пушака

·„ убио... Па ко их поби>

— Баранци...

— Баранци, Арслане!.. Баш овде, погледај где је побивен камен, нашао сам просут мозак твојега оца.

= Ондег — уздрхта малишан.

- — Па сад

— Да светимо, тако ми Бога!

— Но ја не могу да се наканим, не боли ме много срце — поче стриц претворно.

— Могу ја, чико! Мене боли!.. пушку ако си!.

— Живео, соколе! — узвикну Синан Бећа, диже дечка у наручје, па га лудо осу пољупцима и кликну сав у заносном поносу:

_ — Чуј, Дреницо ноћас, и чувај се од Бећовића из Котора!..

Весело као да жури око ражња да му не преплане пециво за часне госте, Синан Бећа скиде своју

- брзометку, стаде иза синовца и преко рамена утрапи

му је у руке. Нежно хитајући око њега, он му је три пута запињао и избацивао празне чауре, док је дечко сваком Баранцу неузнемирено сасуо по један хитац у прса. Кад жртве попадаше, Синан их хитро окрену на леђа у правцу Ћабе, извуче иза реденика Маузеров револвер, додаде Арслану и показа прстом на чела убијених: |

— И твојем бабу су они просули мозак... Тако, бре синко!.. Покој вам души, Бећо и Хасане!.. Браво најмлађи Бећовићу!.. Тешко Дреници кад ти пора-