Приповетке / Иво Андрић

РЕЧНИК ТУРСКИХ РЕЧИ И ПРОВИНЦИАЛИЗАМА“

А

Ала — угледнији муслиман, господин адеш — брат

акшам — вечерња молитва иза заласка сунца

алах — бог

алваш — приземље

аман — јао!

аферим — браво!

ахмедија — бео овој око феса, који носе хоџе

ашчиниша — гостиона

Б

Бајрам — муслимански празник балија — простак; увредљив назив за Турке

белћим — можда, ваљда

безбели —- наравно, заиста

бисмилах — помози Боже!

бошча — покривач, рубац

буџак — кут

бујрулдија — наређење

В Валахи — бога ми! валија — царски намесник Г Газија — јунак

4 Деф — музички инструменат, тамбурин диван — двор дова — молитва

дунђер — тесар, дрводелац

Е Ефендија — господин, одличник ешкуна — тако је!

З

Замандалиши — затворити врата мандалом

запшија — жандарм, полицај зембиљ — плетена од сламе торба зиндан — тамница зурна — свирала, флаута И Илам — тужба имам — главар, свештеник

ићиндија —поподневнамолитва

Ј

| Јашија — ноћна молитва | јечерма — женски кратак гор| __ њи хаљетак ; јелек

јорган — покривач

= Значење турских ечи је наведено оном, често по, грешном, смислу у ком сеу Босни употребљава.