Приповетке / Иво Андрић

16 -

ок Кадаиф — слатко јело од теста кадија — судија калем —- турска писаљка од трске каншарско јаје — утег од олова на кантару капак — поклопац каракол — стража жасаба — варошица конакџија — онај који узима

станове за војску (ОпагНегтетзгег) М Манзал — метална посуда за жеравицу маскара — шала махала — градска четврт, улица мезе — слано јело, понајвише сир или месо, које се узима уз пиће мемљив =— влажан мераја — равница месшве —- лака обућа од коже мешерив — насип, шанац мехћема — судница меџлис — веће, одбор мудериз — управник верских школа мујезин — онај који са мунаре дозива вернике на молитву мукшар — старешина једне градске четврти мшла — господин судац мусафпрхана — тостинска соба мушеселим = државни чинов-= ник маушебак — дрвена мрежа на прозоримамуслиманскихкућа мушема = воштано платно Н Налеш — проклет! нанула — дрвена обућа нашив — говорништво

наџак — оружје налик на секиру

|

о Ордија — војска оџак —- огњиште, пећ у којој се кафа куха оџаклија — овде у пренесеном

смислу: човек из добре куће, поседник

п Памуклија — одећа постављена памуком падав — поп, свештеник џармак — даска из ограде џексин — поган, нечист бпешкун — мали столић пилав — јело од пиринча паусаш — оружје Р Раф — полица рамазан — муслимански пост рсуз —- лопов, безобразник С Салаваш — молитва пред зору сарук — капа са омотаним шалом сашриџа — чорба од брашна сарфаш — граматика сарош — пијаница сешз — момак, слуга сејмен — војник из везирове пратње сикшер — марш! софша — ђак соха — дрвена мотка "сеча — стакло сијаа – дрвена посуда у ко-

јој се кафа туца

1' Тарих — надгробни натпис шеменах — поздрав 'тур. те-

мени итмек)