Приповетке / Иво Андрић

10 - | ИВО АНДРИЋ

у табору. Сад се скитају, чекајући да им стигне плата, па да пођу на Видин.

Кезмо се распричао: колики је мост код Мустафа Паше, па колики је караван-серај у Једренима, па какве су јавне куће у Цариграду, и Гркиње и Јерменке у њима.

— Е, бели, какве су, и фра Марко би се преварио. А фра Марко

= Ц, ја те ствари не знам.

= Хајде, болан!

— Није то за нас. ИМ, ми бисмо све таке куће у лагум дигли, да можемо,

урци се смију. Болесник лагано јечи у сну. М њима се дријема од пута и ракије. Фра Марко се диже и погаси водом преостали жар у оџаку. |

Сутрадан болеснику горе. Турци, пошто поједоше опет туце јаја, вијећају шта да се ради. Гвардијан би хтио да их се ријеши. Увјерава их, преко фра Марка, како је незгодно по болесника да лежи у мусафирхани. (Они траже коња. Знајући да коња не би вратили, он се изговара да коња нема, али нуди сваком по пет гроша. Закључише да им се дају паре и да фратри припазе болесника само до сутра. Они ће се вратити с коњем по њега. Тако одоше.

Фра Марко се љутио што су му оставили Турчина на бризи.

— Овди је дошб да се излежава! Није ми доста здравих балија!

Гвардијан га је умиривао и корио.

Први дан и не погледа Турчина. Метнуо би крај њега кајмак и хљеб, па изишао.

Прођоше три дана, а Турци се не вратише по болесника, који је по ваздан јечао и све чешће искао воде. Фра Марко навикну да му додаје воду, да га нуди млијеком и слатком. По неколико пута на дан остави посао, па трчи у муса-_ фирхану, да види болесника. Свађа се с куваром, јер избира боље комаде и носи болеснику. Фра-