Приповетке / Иво Андрић

У ВИНДАНУ Е 19

И опет се чу лупа и вика из дворишта. То сејмени бију наџаком у празну кацу и вичу да се иде.

Коначно фра Марко попусти и пристаде, да се новац преполови. Узе 1200 гроша, оде у своју собу, опаса се ћемером, пресвуче чакшире и пребаци хабит преко себе па се врати да се опрости са фра Петром.

јечећи и закашљавајући се, свјетовао га је фра Петар, да одвоји одмах осам гроша за сејмене, сваком по два, да се путем влада мудро, да пред Фазлом буде понизан и тих, да му обећа цио џулус, али да га моли да их сачека само који дан још. 3

— Благослови! фра Марко се ;сагну и пољубише се у оба образа.

Испаде у двориште. Довикујући неке наредбе у кухињу огледа да му нису избили дугу на каци па узјаха и пође са сејменима.

Путовали су добро. У суботу у јутро освануше у Травнику а у подне га изведоше пред ћехају. Зна се да је фра Марко предао Фазли 1200 гроша и да је Фазло тражио још два пута толико, али шта му је фра Марко одговорио и зашто је ћехаја тако плануо, то фра Марко никад ником није хтио да каже а Фазлу нико није смио да пита. Тек, послије него су измјенили неколико ријечи ћехаја ђипи са шиљтета, дрекну што га грло носи и поче да бије фра Марка чибуком, рукама и ногама, наизмјенце.

Фазло је био необично крупан и снажан и ако жут као дуња у подбулом лицу. Стресе се соба и шкрипнуше поднице под њима. Писар који је сједио подвијених ногу у дну собе, сагну се од страха пред ударцима и изгледао је мален као играчка између раскречених ногу Фазлиних и поред огромног фратра који је бјежао по соби витлајући хабитом око себе.

» =

2%