Приповетке / Иво Андрић

__Р8ВАВСКИ_БРЕГОВИ = 88

носе пантале и ципеле и пуше цигаре куба. У Добруну Турци ранише неког циганина што је јавно јео крметину. Цијене скачу. Недјељом пуни сокаци пијаних бараба и шкутора са пауновим перјем за зеленим шеширима и минђушом у уву, па женскиње не може да се помоли. Само погана Савета и циганка Муша иду раскречена корака поред ријеке, вуку се по грмљу с радницима и у марамицу завезују зарађене круне. А жељезница напредује. :

Залуду се причало да се ноћу нешто приказује у тунелу и руши радње. И непослушно Глогово би укроћено; тунел би пробијен. Инжињери учинише теферич.

Јоза је било неких нереда и узбуђења.

Неке газде банкротираше, али се неки нови обогатише и подигоше. Мине су расплашиле рибу из ријека и дивљач из шума, рањавале стоку на паши. Ради откупа земљишта уз пругу вукле се дуге и страсне препирке. А кроз све те догађаје провлаче се жандари у црну са црвеним гајтанима, свијетли, мирни, гојазни.

Коначно, четврте године у прољеће, пређе први воз на цијелој прузи. Отад многи сељаци остадоше стално на раду код пруге. Свијет је чешће ишао у Сарајево, ради набавке или забаве.

Некако одмах са жељезницом појавише сен први трговци дрветом. Најприје су долазили наши. Посјекли би коју стотину борова па отишли. Али јелног дана освануше двојица Нијемаца, купише једну кућу и земљиште близу станице. За њима дођоше други у зеленим шеширима и кратким панталама. Стадоше најимати раднике и подизати штале и магазине. Нико није разумијевао чему толики трошкови и припреме, док се одједном не просуше војске радника по шумама. Проведоше путеве куд се никад није пролазило, подзидаше осјелине и насуше јаруге, положише шине, и на малим вагонима поче да силази дрво са брегова и да се товари на вагоне или сплави.

67