Приповјести : црногорске и приморске

ХМ | МАРКО ЦАР

Андровић, нови Обилић, која може да се сматра као оглед његовог причања, а из ње могу уједно да се виде и техничке мане Љубишине приповетке као уметничког склопа. Предмет је њен врло прост: јуначка смрт попа Рада Андровића, мудрог и честитог Србина, који се млетачкој господи замерио стога што му је за руком пошло да међу собом измири две сродне приморске општине, Паштровску и Спичанску, што се беху загризле и закрвавиле око граница. Махмуд Бушатлија, скадарски паша, удари ненадно на Црну Гору, коју нађе гладну и несложну, продре до" цетињеког поља и спали манастир и нека оближња села: У томе се Црногорци приберу и окупе, затворе пресла и кланце, тако да Турчину није било већ повратка преко Црне Горе у Арбанију, те се Махмут реши да пише млетачком „провидуру“ у Котору, да га пусти с војском преко Паштровића у Скадар. Млечић пристане, ал' у исто доба проспе по народу лажни глас да поп Раде Андровић калаузи турској војсци, да опали Паштровиће. И доиста, на збору паштровских главара, што га урочише да се договоре како да дочекају Махмутову војску, неке старешине пребаце Андровићу каода је он, тобоже, у потајном договору с Турцима. На то поп Раде скочи као помаман, дохвати пушку и пође главом паши под чадор да га замоли да прође мирно кроз Паштровиће. Паша се окоси на њ, и викне стражама да га утуку; а поп Раде тргне иза паса шпагарицу, да Махмута убије. Но пушка издаде, а поп Радо испусти јуначку душу под ударцима турских палоша, као — нови Обилић.

Грађа, каошто се види, не може бити простија. Да је писац изоставио сва три прва поглавја, причање би опет било потпуно, јер главна ствар у причи =— пашин прелаз преко Паштровића и витешка смрт попа "Рада — сабита је махом у последњој глави, док све оно што претходи унесено је у приповетку само зато да би се описало мирење крвне распре између Паштровића и Спичана. Кад се добро промотри, ни поп Андровић, главни јунак, ни остала лица ове приповетке нису оцртана-богзна како рељефно и са многим