Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 199

— Ту ти, Ђикане, нијеси био, да гледаш и видиш како су га мучили и што је дробио.

— Не ја ваистину, али би се свакако подухватио са свијем својијем сухијем и сировијем, што је у твојој области, да ми није побратим ниједне извратио или ишарао, отповиједа Ђико.

— Нећемо те на те муке метати, о Ђикане, рече му господар, —него ми доведи овамо тога ускока, да га ја мало прорешетам и овијем, пак ако га нађем права биће му и право, не ли, нека плати поганство што је урадио.

Ђико је мислио на повратку што ће да ради: „Да га доведем, разговара се сам собом, пак да му по ђаволу што ружно буде, рећиће свијет, да сам издао причаснога побратима на сб и хљеб, и врх њега примио мито, а нека што би ме свети Јован разгубао. А да га почем и нађе господар права, ко знаг За хатор млетачки да га не преда Латинима, па ја стидан и бручан. Данас је тазбина од родбине милија! Да сам ја побјегао од зулума господарева у приморје и нашао заклоништа у Мијата, не би мене побратим издао док му шљеме не прегори. Ако га не предак, ко ће с господаром ратитиг А свакако ме донекле хвата разлогом кад каже да се Мијат криво клео, а да му за муке нема свједока. Па кад лијепо чек размисли, и јест погано учинио, ако ми је и побратим: маћи душом праве редовнике, који за нас грешне Богу додијаше молећи по зраку и по мраку; и још придодати да их наш господар уцка, како ће га тасту омразити, ствар је дебела! Бјеше умријети у поштењу, пак би му свак живи рекао: покој му души! Да га не знам какав је под кожом, рекао бих да је мјести мука примио благо да ископа Превлаку, што се јошт налази српске задужбине, и господара, што се јошт помиче од српске руке. То је свакако трн у очи Млечићу и без Мијатове прикојасе. — Да му речем да бјежи(у Турску, стићиће га тамо млетачко мито! Да му ствар затајим, пропасти ћу, а њему не помоћи. Што ћу пресирак 2!... Идем дома, а немам га, бога ми! Нај-